Title: Žena, šta je to ustvari
Tagovi:
Blog: Često mi se dešava da sama sebi prepričavam anegodote iz vlastitog života. To se najčešće događa kasno noću, kad sam pijana ko guzica i kada se ne ustručavam ispovedanja i najblamantnijih grehova. Ujutru se ne najćešće ne sećam nijedne od priča, već gledam kako da prevaziđem užasnu glavobolju. Ovu sam priču ipak zapamtila. Valjda zato što mi se činilo da ima neku pouku. Dok ima ludila, ima i života. Kad mine ludilo kao i da ne živiš. To je kao da u rođenu kuću ulaziš na prstima. A ja ne želim da bilo gde ulazim na prstima. Nije mi frka ni da vrata zatvaram dupetom. Glasnije je? Pa šta? Evo, sad ispijam ko zna koji viski (nekada pivu ili domaću rakiju), dok napolju provejava jebeno romantična sukišica, pored mene On sa pivom u ruci, njegovo ime vama nije bitno, jer ono šta sam ja proživela sa njim, nije niti će iko, on moj najbolji prijatelj, ljubavnik, momak i sve ostalo. Sedi pored mene i započinje svoju priču koju ću pokušati preneti na ovo malo jebenog papira. U pepeljari mu, posle dužeg vremena suzdržavanja, sagoreva lep dominikanski makanudo, podozrevam da ću ujutru zažaliti zbog ovih pirova, ali jebeš ga, kao što rekoh, kad nestane ludilo... Ma, ukapirali ste već. Sad imam tu privilegiju da na istoj mašini kucam tekst, slušam muziku i naravno njega. I pesma koja trenutno svirucka je moj lični, bolesni fetiš, koji nijedna normalna žena ne bi razumela. «Sinoć nisi bila tu....» okrećeš se prema meni, gledaš me u oči i započinješ svoju priču ovako: ...mislim, koja žena to može razumeti? Koja žena može razumeti moju potrebu da cigarilos palim upaljačem s fotkom gole zadnjice neke fejk manekenke? Koja žena može razumeti da nikada neću prestati da mislim na sve one žene koje sam voleo ili konzumirao pre ili mimo nje? Koja žena može razumeti moju snobovsku potrebu za viskijem bez leda i to onog najskupljeg kad sam do guše u besparici? Koja žena može razumeti moju potrebu da slušam Koena, Veitsa i Kapetana Bifharta kad pređem prag maliganske tolerancije? Njima sve mora da se objašnjava... A ja stvarno više ne mogu nikome ništa da objašnjavam. Danas, bog te jebo, čak i ljubavnice zahtevaju da budu glavne u tvom životu; ej, čoveče, dokle smo doterali! Pitam se zašto nakon nekog vremena one ne mogu da odole da ubiju onog čoveka u nama u kojeg su se prvobitno zaljubile. Ili kako god da se zove taj crv unutra koji im rovari po mozgu. Ne mogu da živim bez slobode, ma koliko to infantilno zvučalo. Ne mogu da prihvatim činjenicu da moram žrtvovati sve svoje zanose, sve perverzije koje sam uzgajao hol lajf, sve loše navike koje sam održao uprkos svim upozorenjima, samo da bih jednoj ženi... Šta? Bio Supermen? Bio jedini? Bio Isus? Bio pa dosadio? Okej, ja sam nesavršen, totalno sjeban po svim osnovama, kriv po svim optužbama. Kome objašnjavati da si voleo svaki doživljeni orgazam, da si bio zaljubljen u gotovo svaki poljubac, da si stepovao u pet izjutra sam od sebe nakon svake lepe noći, da si... Da si bio tužan kada joj je nakon par dana kašnjenja i (lažne) uzbune ipak došla? I zašto? Sve što nema formu, što se ne može podvesti pod konvencije, jednostavno nema smisla. Nisu bitni svi ti lepi trenuci kao rajski blizanci, svi trenuci provedeni u smehu i zabavi, nisu bitna uživanja ukradena od noći nad kojom se nadvija još jedan bezbrojni radni dan, nisu bitna sva otvaranja duše nakon dosta alkohola, ništa nije bitno ako... Ma, znaš našta mislim. Nekad davno pokupio sam ovo mudrijašenje: ako imaš lepu pticu i jako si vezan za nju, oslobodi je iz kaveza. Ako se vrati, biće zauvek tvoja, ako se ne vrati, nije ti ni bila suđena. Dakle, ne verujem da je ljubav zatvor, niti bilo koji vid prinude. Možda baš zbog toga perverzno uživam u stihovima Eurythmicsa : Why, don't aska me why, I don't love you any more, i don't think I ever did... I tako dalje. Pre ili kasnije, svima nam dođe da ovo otpevamo osobi s kojom delimo život na neravne časti i povremene slasti. Makanudo lepo gori noćas, pivo mi teče niz ždrelo, dok sedim sam u noći kao i mnogo puta u životu. I razmišljam koliko me zabole stojko za sve što se događa oko mene. Čak i po cenu da nikad ne budem shvaćen onako kako želim, uvek će mi ostati memorija puna prijatnih prikaza koje niko osim mene nije doživeo na taj način. Mislim da svako od nas ima takve foldere u mozgu, ali su ga konvencije primorale da ih dobro zaštekuje. Ali, jebi ga, možete ih štetkovati do mile volje, oni će večno biti deo tvog životnog hard diska... ...i tada je ispio zadnji gutljaj te odvratno zelene boce piva, prišao mi, lagano spustio svoje usne na moj obraz i rekao: volim te jer samo ti imaš snage slušati sva ova sranja...pa tebe je zaista lako voleti...i nestao u dubini spavaće sobe ostavljajući me da završim svoj tekst jer znam da će ujutro kada se probudi, biti najponosniji čovek na svetu jer ja sam pored njega...
VIDI PUNU VERZIJU: Link